On je, u intervjuu za magazin CorD, kazao da je Crna Gora na putu ekonomskog oporavka sa procijenjenim realnim rastom bruto domaćeg proizvoda (BDP) u ovoj godini od 3,6 odsto.

»Naše procjene su da bi Crna Gora naredne tri godine mogla zabilježiti ekonomski rast između 3,5 i 3,8 odsto. Ipak, time se ne treba zadovoljiti i tu se ne treba zaustaviti, već ćemo nastaviti sa aktivnostima na kontinuiranom unaprijeđenju poslovnog ambijenta«, rekao je Kavarić, prenosi Portal RTCG.

On je podsjetio da je Međunarodni monetarni fond (MMF) uradio drugu reviziju prognoze kojom je poboljšao prognozu rasta crnogorske ekonomije sa 2,4 na 2,8 odsto za ovu godinu.

»Prema novim prognozama, crnogorska ekonomija će nastaviti trend rasta 2,9 odsto u narednoj i 3,1 odsto u 2016, što ohrabruje. Međutim, kada govorimo o malim i visoko otvorenim ekonomijama kao što je Crna Gora, prognoze bilo kakve vrste su nezahvalne, jer samo jedna velika investicija može drastično da utiče na promjenu nivoa BDP-a«, kazao je Kavarić.

Na pomolu je, kako je naveo, početak realizacije nekoliko velikih projekata iz oblasti saobraćaja i energetike, tako da se u ovoj godini očekuje da krene realizacija velikih investicija, kao i da Crna Gora završi proces restrukturiranja velikih sistema.

Prema riječima Kavarića, potvrda strateškim projektima Vlade u oblasti energetike je veliko interesovanje investitora za projekat izgradnje drugog bloka Termoelektrane Pljevlja, a pored toga, interesovanje investitora za projekte u Crnoj Gori, ali i regionu, povećano je i zbog projekta uspostavljanja interkonektivne veze između Crne Gore i Italije.

»Neizostavno je pomenuti i projekte malih hidroelektrana (mHE), kroz čiju planiranu izgradnju ćemo nastaviti sa procesom valorizacije hidropotencijala države. Kao projekti od značaja za energetski sektor Crne Gore su i TE Maoče, hidroelektrane Morača i HE Komarnica i u tom smislu Vlada Crne Gore je otvorena za saradnju sa svim investitorima koji pokažu interesovanje za ove projekte«, poručio je Kavarić.

U planu je, kako je podsjetio i izgradnja dvije vjetroelektrane na lokalitetima Krnovo i Možura, a raste interes i za izgradnju solarnih elektrana na zemljištu.

»Dakle, naša energetska politika omogućava da se sektor energetike razvija kao otvoren sistem u skladu sa energetskim sistemom EU i Energetske zajednice, otvoren i za privatna, domaća i strana ulaganja«, kazao je Kavarić.