Amerikanci prosječno za hranu izdvajaju 6,6 odsto ukupnog kućnog budžeta, dok Pakistanci moraju za hranu da potroše 47,7 odsto budžeta, prenio je francuski magazin Slat.

Statistički podaci pokazuju da je u Evropi udio potrošnje za hranu mnogo manji u bogatijim nego u siromašnim zemljama. Kako prenosi Blic, Njemci za hranu izdvajaju 10,9 odsto od ukupnog kućnog budžeta, Britanci 9,1, Francuzi 13,2, Italijani 14,2, a Grci 16,5 odsto.

Navike u ishrani takođe utiču na količinu izdvojenog novca za kupovinu hrane koja se sprema kod kuće. Amerikanac u prosjeku potroši 2.273 dolara godišnje na hranu pripremljenu kod kuće, Njemci 2.481, Francuzi dolara, a Norvežani 4.485 dolara.

Troškovi zavise od poreske politike države i subvencija u pogledu poljoprivrednih proizvoda, tako da postoje izuzeci od pravila, o čemu svjedoči podatak da je udio troškova u kućnom budžetu za hranu veći u Rusiji nego u Indiji. Rusi izdvajaju 31,6 odsto kućnog budžeta za hranu, a Indusi 25,2 odsto.

Jedno od najvećih izdvajanja za hranu proporcionalno mjesečnim primanjima poslije Pakistanaca imaju Kamerunci, 45,9 odsto, Kenijci 44,8, a Alžirci 43,2 odsto.

U studiji se navodi da su zemlje koje najviše troše za hranu upravo države čiji su stanovnici najosjetljiviji u pogledu pothranjenosti.

"Loša žetva ili iznenadna suša može lako da izazove glad mnogobrojnih Pakistanaca, dok prosječnom Amerikancu to nikako ne može da se dogodi", konstatuje se u tekstu, prenosi Blic.