Kako piše Pobjeda, u tom Vladinom dokumentu se navodi da procijenjeni troškovi izgradnje auto-puta iznose oko 955 miliona eura, dok će izgradnja pratećih sadržaja auto-puta koštati 24,5 miliona eura.

Dodaje se da procijenjeni troškovi eksproprijacije zemljišta za gradnju tog infrastrukturnog projekta iznose 45,2 miliona eura.

U Informaciji se navodi da je Jadransko-jonski auto-put strateški projekat za region Jugoistočne Evrope i Balkana.

„Njegov završetak obezbijediće koridor visokog kapaciteta i kvaliteta koji spaja Srednju Evropu i Sjevernu Italiju sa jonskim poluostrvom preko Slovenije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Albanije i Grčke. Jadransko-jonski auto-put pruža se duž obala Jadranskog i Jonskog mora, od Trsta u Italiji do Kalamate u Grčkoj. Procijenjena dužina auto-puta je oko 1.550 kiliometara”, kaže se u Vladinom dokumentu.

Imajući u vidu značaj regionalne saradnje za realizaciju ovako važnih infrastrukturnih projekata i iskazanu podršku partnera Evropske komisije, zemalja Jadransko-jonske makro regije, kao i međunarodnih finansijskih institucija, Ministarstvo vanjskih poslova i evropskih integracija je pripremilo Memorandum o razumijevanju koji se odnosi na saradnju prilikom realizacije Jadransko-jonskog auto-puta.

“Ova inicijativa ima uporište u novoj Strategiji proširenja Evropske unije, koja naglašava važnost većeg fokusiranja na unapređenje ekonomske održivosti, posebno u kontekstu aktuelne ekonomske situacije na Zapadnom Balkanu i u samoj Evropskoj uniji”, kaže se u dokumentu.

Navedeni Memorandum o razumijevanju proslijeđen je zemljama potpisnicima uključujući Albaniju, Bosnu i Hercegovinu i Hrvatsku, kao i partnerima koji su iskazali spremnost da podrže ovakav projekat, a to su Italija, Grčka, Slovenija, Evropska komisija, Evropska banka za obnovu i razvoj i Evropska investiciona banka.

“Cilj Memoranduma o razumijevanju je da se generiše interesovanje zemalja za zajednički i integrisani pristup u realizaciji ovog značajnog projekta u odnosu na inicijativu prema Evropskoj komisiji i međunarodnim finansijskim institucijama. Cilj je da zemlje potpisnice zajednički konkurišu za fondove Evropske unije kroz npr. mehanizam  ,,Zapadno-balkanski investicioni okvir“ (WBIF), kao i za ,,soft“ zajmove prema Evropskoj banci za obnovu i razvoj i Evropskoj investicionoj banci. 

Kroz Crnu Goru će ići 94,9 kilometara Jadransko-jonskog auto-puta, što je oko šest odsto ukupne dužine auto-puta. Za auto-put na teritoriji Crne Gore je urađena preliminarna studija izvodljivosti, Generalni projekat i Nacrt detaljnog prostornog plana Jadransko-jonskog auto-puta.

“Dionica Jadransko-jonskog auto-puta kroz Crnu Goru je utvrđena i prolazi od granice sa Bosnom i Hercegovinom (u rejonu Nudola) – Grahovo – Čevo – Podgorica (obilaznica) – tunel kroz Dečić (granica sa Albanijom). U blizini Podgorice, Jadransko-jonski auto-put ima zajedničku trasu u dužini od 12,2 kilometara sa auto-putem Bar–Boljare”, navodi se u Vladinom dokumentu.

Put je projektovan za računsku brzinu od 100 kilometara na čas, otvorena trasa iznosi 67,75 kilometara, ukupna dužina mostova 13,49 kilometara, a ukupna dužina tunela 13,95 kilometara.

Jadransko-jonski auto-put bi direktno opsluživao oko 26,2 miliona stanovnika (isključujući Italiju), a Crna Gora učestvuje sa 2,6 odsto od ukupnog broja stanovnika.

“Sa sedam odsto od ukupnog regionalnog  bruto domaćeg proizvoda (BDP), ali 34,1 odsto stanovnika, Bosna, Crna Gora i Albanija čine dio centralnog regiona koji će nesumnjivo imati koristi od povećane trgovine i integracije, ali to neće doći samo sa unapređenjem saobraćaja. Biće potrebne efikasne prekogranične, trgovinske, ekonomske i teritorijalne planske politike kako bi se iskoristila mogućnost dobijena izgradnjom Jadransko-jonskog auto-puta”, kaže se u dokumentu.