U ovoj sjevernoafričkoj zemlji borbe se vode na više frontova jer su brigade bivših pobunjenika protiv Gadafija, koje su se nekad borile "rame uz rame", sada u sukobu oko podjele političke moći i udjela u prihodima od nafte, prenosi Rojters.

Zbog tih sukoba najmanje 120.000 Libijaca je napustilo svoje domove i došlo je do humanitarne krize, stoji u zajedničkom izveštaju Kancelarije UN za ljudska prava i libijske Misije UN za podršku (UMSMIL), u kojem je dokumentovano granatiranje civilnih oblasti. 

Procenjuje se da je od kraja avgusta i do početka oktobra 100 civila poginulo, a 500 ranjeno u borbama rivalskih oružanih grupa u Varšefani, oblasti blizu Tripolija koja slovi kao "utočište mnogih Gadafijevih simpatizera, kao i običnih kriminalaca."

U borbama u planinskoj oblasti Nafusa na jugozapadu zemlje poginulo je još 170 civila, a na stotine su ranjene, dok je u Bengaziju, otkad su tamo borbe eskalirale sredinom oktobra, poginulo oko 450 civila, a tamošnje bolnice su granatirane ili su pod okupacijom naoružanih grupa.

Libijska vojska i snage odane bivšem generalu Halifu Haftaru u Bengaziju se bore kako bi ovaj priobalni grad na istoku zemlje preuzeli od islamističkih grupa. 

Haosu u zemlji doprinosi i to što od avgusta Libija ima dvije paralelene vlade - grupa Libijska zora je, naime, preuzela Tripoli, prognavši međunarodno priznate vlasti iz grada. 
"Postoji ozbiljan manjak reda i zakona, apsolutno nema odgovornosti, tako da ovi prekršaji ostaju nekažnjeni, a nema pravih pokušaja da se oni zaustave", ističe portparolka UN za ljudska prava Ravina Šamdasani.

Mnogi od tih prekršaja potencijalno spadaju u nadležnost Međunarodnog krivičnog suda (IČ) koji sprovodi istragu o situaciju u Libiji, stoji u pomenutom izvještaju. Međutim, izgledi da njihovi izvršioci budu gonjeni su veoma neizvjesni.

( Izvor: Tanjug )