Predstavnici Vlade apelovali su na banke da sinergetskim naporima kreiraju institucionalne pretpostavke za snižavanje kamatnih stopa na kredite. Tako će rast ekonomije u 2015. godini biti podržan sa oko 100 miliona kreditnih sredstava iz komercijalnih banaka.

 Rast kredita od četiri odsto, biće rezultat niže efektivne kamatne stope, čiji je trend pada započet krajem prošle godine.

To je saopšteno nakon današnjih konsultacija koje su, na poziv potpredsjednika Lazovića, imali članovi Vlade u ekonomskom resoru i predstavnici banaka.

Tema sastanka bila je neto kreditna aktivnost banaka i uslovi koji su neophodni da bi se povećala podrška novim rentabilnim i inovativnim projektima.

“Sagovornici su analizirali pitanja od značaja za povećanje ponude novca na tržištu u 2015. i rizika koji utiču na visinu kamata. Predstavnici Vlade su apelovali na banke da sinergetskim naporima kreiraju institucionalne pretpostavke za snižavanje kamatnih stopa na kredite”, saopšteno je iz Vlade.

Krediti, pored stranih direktnih investicija, predstavljaju glavni generator privrednog rasta

Tokom konsultacija analizirana su  pitanja od značaja za povećanje  ponude novca na tržištu u 2015. i rizika koji utiču na visinu kamata.

Banke su otvorene prema novim projektima sve dok se ispunjavaju definisani standardi, obezbjedjuju sredstva i klijent posluje u formalnom sektoru.

"Podrška Vlade u investicijama u prioritetne razvojne sektore, turizam, energetika, poljoprivreda i industrija dodatno olakšava poslovanje i umanjuje rizik plasmana kreditnih sredstava od strane banaka”, ističe se u saopštenju.

U saopštenju se navodi da je držav sa svoje strane posvećena unapređenju poslovnog ambijenta, a konkurentnost bankarskog tržišta potrvđuje broj banaka koje posluju u CG i najavljeno otvaranje tri nove.

“Razgovarano je i o skorom dodnošenju Zakona o dobrovoljnom finansijskom restrukturiranju i statusu klijenata koji otplaćuju kredite u švajacarskim francima. Hypo Alpe Adria banka koja je jedina nudila ovaj proizvod izrazila je otvorenost i spremnost da po direktnim zahtjevima ponudi povoljnije uslove za njihov dugoročni tretman. Postignuta je saglasnost da se radi na definisanju modela koji će omogućiti reporogram kredita opštinama koje su nižeg fiskalnog kapaciteta, kroz dužu ročnost i niže kamate, a kroz mehanizam egalizacionog fonda”, saopšteno je iz Vlade.

Sastanku su pored potpredsjednika Lazovića, prisustvovali i ministri finansija, ekonomije i održivog razvoja i turizma, Žugić, Kavarić i Gvozdenović, guverner Centralne banke, Miloica Dakić i predstavnici Udruženja banaka i više poslovnih banaka.