– Pre­ma na­šoj evi­den­ci­ji, do ju­če su pre­mi­nu­le 84 oso­be na te­ri­to­ri­ji ove op­šti­ne. To je sko­ro dva­put vi­še u od­no­su na isti pe­ri­od pro­šle go­di­ne, ka­da je umro 61 sta­nov­nik – is­ti­če Čin­drak.
U grad­skoj ka­pe­li u na­se­lju Rib­nik, ali i u osta­lim u pri­grad­skom dijelu i na se­o­skom pod­ruč­ju, kao i u ga­sal­ha­nama u gra­du i po­je­di­nim dža­mi­ja­ma sva­ka­dnev­no or­ga­ni­zu­ju is­pra­ća­je po­koj­ni­ka.
– Ovo po­sta­je alar­mant­no. Sva­kog da­na idem na sa­u­če­šća, a če­sto je isto­vre­me­no iz­lo­že­no po ne­ko­li­ko po­koj­ni­ka. Tač­no je da je smrt ne­iz­bje­žna, ali ovo­li­ki broj sa­hra­na za krat­ko vri­je­me ni­je za­bi­lje­žen po­sled­njih de­ce­ni­ja – ka­zao je  Va­so Ćet­ko­vić za Dan.
Psi­hi­ja­tar Na­ta­ša Vu­ko­vić po­ja­šnja­va da je du­go­go­di­šnja te­ška so­cioeko­nom­ska si­tu­a­ci­ja do­ve­la do po­gor­ša­nja kom­plet­nog zdrav­stve­nog sta­nja sta­nov­ni­štva. 
– Po­ve­ća­na smrt­nost na pod­ruč­ju op­šti­ne tre­ba da za­bri­ne ne sa­mo za­po­sle­ne u zdrav­stve­nom si­ste­mu, već či­ta­vo dru­štvo. Iz­gle­da da na­i­la­zi tre­nu­tak na­pla­te ce­ha te­škog ži­vo­ta pro­te­klih go­di­na na ovim pro­sto­ri­ma. Sva­ki or­ga­ni­zam mo­že do od­re­đe­ne tač­ke da iz­dr­ži fi­zič­ku i psi­hič­ku bol, ali on­da na­sta­je tre­nu­tak kad ne­ma kon­trol­nog me­ha­ni­zma i čo­vjek ne­ma sna­ge da sve to iz­dr­ži. Oči­gled­no do­la­zi pe­ri­od na­pla­te vi­še­de­ce­nij­skog tr­plje­nja – ob­ja­šnja­va Vu­ko­vi­će­va.
Ona is­ti­če da bi nad­le­žni ne sa­mo u op­šti­ni ne­go i u dr­ža­vi mo­ra­li vi­še ra­ču­na da po­ve­du o zdra­vlju i po­lo­ža­ju gra­đa­na.
– Na­rod je gla­dan, ne­ma ade­kvat­nu zdrav­stve­nu za­šti­tu, je­de­mo naj­go­ru i najj­ef­ti­ni­ju hra­nu, jer za bolje ne­ma­mo nov­ca. Uz to, sva­ko­dnev­ni stres do­vo­di do pro­ble­ma, i iza­zi­va bo­le­sti ko­je do­vo­de do smrt­nog is­ho­da – is­ta­kla je Vu­ko­vi­će­va.
Ne­ka­da­šnji su­di­ja, a sa­da uspje­šni advo­kat Mi­lan J. Smo­lo­vić ka­že da po­ve­ća­na smrt­nost sta­nov­ni­štva pred­sta­vlja po­ja­vu ko­ja bi tre­ba­lo sva­ko­ga da za­bri­ne, is­ti­ču­ći da je to re­a­lan is­hod sve­ga što se u dru­štvu do­ga­đa.
– Ve­li­ki ru­ski knji­žev­nik Fjo­dor Do­sto­jev­ski ka­zao je: ,,Ne že­lim i ne mo­gu da bu­dem sre­ćan, ako ne znam ka­kva mi je sju­tra­šnji­ca”. Za­to tvr­dim da u ovom vi­še ne­go te­škom vre­me­nu u ko­jem ži­vi­mo, gdje vla­da­ju apa­ti­ja i ne­za­do­volj­stvo, ni­šta čo­vje­ka ne mo­že da ubi­je kao strah od bu­duć­no­sti i ne­iz­vje­sno­sti ko­ja ga če­ka. Te­ške ma­te­ri­jal­ne pri­li­ke za mno­ge su noć­na mo­ra. Ogro­man pri­ti­sak i stres od­ra­ža­va­ju se na zdra­vlje lju­di ko­ji obo­li­je­va­ju od te­ških obo­lje­nja – is­ti­če Smo­lo­vić.
On do­da­je da je pro­šlo vri­je­me bla­go­sta­nja i he­ro­ja, a da je do­šao pe­ri­od pod­no­še­nja ono­ga što čo­vje­ka sna­đe.
– Do­šlo je, na­ža­lost, vri­je­me ka­da čo­vjek ubi­ja čo­vje­ka u se­bi. I sa­da po­koj­ni ne­u­rop­si­hi­ja­tar Mi­li­ja Pa­vi­će­vić, je­dan od naj­ja­čih u ovoj bran­ši, stal­no je tvr­dio da je naj­če­šći uzrok smr­ti stres. Sve do­la­zi od ner­vo­ze i ne­ras­po­lo­že­nja, ne­gdje čo­vjek mo­ra da puk­ne – ka­zao je Smo­lo­vić. 

Izvor:Dan


Gu­žve pred ban­de­ra­ma

Ćet­ko­vić uka­zu­je na sva­ko­dnev­ne gu­žve pred ban­de­ra­ma ili na dru­gim mje­sti­ma gdje se li­je­pe po­smrt­ni pla­ka­ti.
– Upo­zo­ra­vao sam i ra­ni­je, iz­me­đu osta­log, da pla­ća­mo i da­nak bom­bar­do­va­nju NA­TO sna­ga. Za­to sam i tra­žio, dok sam bio od­bor­nik u lo­kal­nom par­la­men­tu, pri­su­stvu­ju­ći jed­noj od tri­bi­na na ovu te­mu da se ta ali­jan­sa hit­no ras­for­mi­ra – na­vo­di Ćet­ko­vić.