Najveći broj nezaposlenih građana čekao je na posao prilično dugo. Od 47.500 lica koja su tokom 2014. godine čekala na zaposlenje, njih gotovo 31.000 je posao tražila dvije godine i duže.

Posmatrano prema polnoj strukturi, među nezaposlenima koji su dvije godine i duže tražili posao dominiraju muškarci (17,4 hiljade), dok je tokom toliko vremena posao tražilo 13,6 hiljada žena.

Analiza je pokazala da je između godinu i dvije dana posao tražilo gotovo šest hiljada građana, dok je od šest mjeseci do godine posao čekalo 3,8 hiljada crnogorskih građana.

Na zaposlenje između ispod pola godine je čekalo 5,7 hiljada građana Crne Gore, dok u evidenciji ne postoji niko ko je na posao čekao manje od mjesec dana.

Kad je riječ o stepenu obrazovanja nezaposlenih tokom 2014. godine, podaci pokazuju da je od 47,5 hiljada bilo najviše onih sa srednjom stručnom spremom (20,3 hiljade), dok je od nezaposlenih građana čak svaki šesti imao više ili visoko stručno obrazovanje, odnosno 7,4 hiljade.

Od tog broja, 1.200 je imalo više stručno obrazovanje, dok je fakultet, akademiju ili visoku školu, te doktorat ili magisterij imalo čak 6.200 nezaposlenih građana.

"Bez škole ili nepotpunu osnovu školu imalo je 800 građana koji su čekali posao, dok ih je sa završenom osnovnom školom bilo 6,4 hiljade. Sručno obrazovanje nakon osnovne škole imalo je 9,6 hiljada nezaposlenih, a srednje opšte obrazovanje 2.900", navodi se u Anketi o radnoj snazi Monstata.

Podaci Ankete pokazali su i da je u Crnoj Gori prošle godine radilo 216,3 hiljade građana, a da je po stepenu obrazovanja bilo najviše onih sa srednjom školom - 88.000. Više ili visoko obrazovanje imalo je 67,4 hiljade zaposlenih građana, dok je stručno obrazovanje nakon osnovne škole imala 31,1 hiljada zaposlenih.

"Osnovnu školu imalo je 12,8 hiljada zaposlenih građana, dok je bez škole ili s nepotpunom osnovnom bilo zaposleno 2,7 hiljada građana. Sa srednjim opštim obrazovanjem radilo je 14,3 hiljade građana", navodi Monstat.

Komentarišući podatke Monstata, sociolog Srđan Vukadinović ocijenio je  za Dnevne novine da problem nije tako jednostavan, već da je veoma složen i da brojka od 31.000 može biti varljiva.

“Prvo treba vidjeti ko fiktivno, a ko stvarno traži posao. Drugo, ko odbija posao. Poznato je da Biro poziva građane kad dobiju određene poslove. Nedavno je bio jedan podatak da je oko 100 građevinskih radnika sa Biroa odbilo ponudu da radi građevinske poslove. Treće, treba vidjeti koji su to visokoškolci, pa im se nude nekakvi poslovi koji ne odgovaraju profesionalnoj etici diplomiranog pravnika, ekonomiste. Dakle, imamo i ljude koji jednostavno čekaju svoj posao u struci”, rekao je Vukadonović Dnevnim novinama.

(rtcg)