''Orascom Development Holding je švajcarska kompanija i kao takva je prvenstveno rangirana na švajcarskoj berzi na kojoj takva informacija nikada nije objavljena, jer, naprosto i jednostavno - NIJE TAČNA. Kompanija je sekundarno kotirana na berzi u Egiptu, koja preuzima podatke sa švajcarske berze. Savjetujemo medijima koji prenose i objavljuju podatke da detaljno pročitaju izvještaje i sa egipatske berze, a pojašnjenja bilo kakvih nejasnoća mogu dobiti direktno u našoj kompaniji'', navodi se u saopštenju Orascoma.

Kako su kazali, njih ne čudi da do medija dolaze netačne informacije naročito u trenutku kada različite interesne grupe i pojedinci lobiraju protiv projekata Orascoma u Crnoj Gori.

''Vjerujemo da je svaki podatak neophodno dva puta provjeriti. U ovom slučaju, kao mjera provjere mogla je da posluži švajcarska berza, na kojoj se primarno kotira Orascom kao holding sa 52 zavisna preduzeća'', poručuju iz te kompanije.

U prvom kvartalu ove godine kompanija Orascom Development Holding ostvarila je bruto dobit od 25,6 miliona švajcarskih franaka, što je značajno povećanje u odnosu na isti period prošle godine kada je ovaj profit iznosio oko13,1 miliona švajcarskih franaka.

Za ovaj period neto dobit koji se raspoređuje akcionarima matične kompanije, iznosi 3,4 miliona švajcarskih franaka.

Orascom Development je, inače, u prvom kvartalu, ostvario pozitivan rezultat u cjelokupnom poslovanju, povećavši prihode za 7,2%, za 74.8 miliona švajcarskih franaka, odnosno 5 miliona više nego u istom periodu 2014. godine. Takav rast je zabilježen zahvaljuci povećanim prihodima od hotela i zemljišta koje Grupa posjeduje.

Prihodi od hotela zabilježili su povećanje od 25% i dostigli iznos od 29,6 miliona švajcarskih franaka dok su u uporednom periodu prošle godine iznosili 23.6 miliona švajcarskih franaka. Na kraju ovog perioda, Grupa je poslovala sa ukupno 7,896 hotelskih soba u poređenju sa 6.696 soba u prvom kvartalu 2014. godine.

Prodaja nekretnina povećala se 15% u poređenju sa istim periodom poslednje godine i sa 16,4 miliona dostigla iznos od 18.9 miliona švajcarskih franaka.

''Kada je u pitanju naš projekat u Crnoj Gori – Luštica Bay, već smo više puta ponovili, a činićemo to i ubuduće, koliko god bude neophodno da se shvati: Potpuno su neistinite tvrdnje da Orascom ne ispunjava svoje obaveze u Crnoj Gori. Mi vrlo odgovorno pratimo ugovorene obaveze. Projekat je vrijedan 1,1 milijardu eura, a obaveze za kompaniju su stupile na snagu u decembru 2013, dakle prije 18 mjeseci. U ovom periodu Luštica Development je uložila više od 50 miliona eura u 70 završenih apartmana, koji su predati vlasnicima, a kompanija sada radi na izgradnji marine. Od osnivanja, 2008. godine, oko 60 miliona eura investirano je u razvoj Luštica Bay-a, što uključuje cjelokupnu infrastrukturu, izgradnju apartmana  i radove na marini. Do kraja godine započeće izgradnja prvog hotela, a marina sa 176 vezova biće završena do ljeta 2017. godine. Arhitektonsko-urbanističko rješenje za hotel objavićemo po završetku konkursa, za nešto manje od dvije nedjelje. Marina će biti prva novoizgrađena marina u Crnoj Gori u posljednjih više od deset godina! Kompanija je počela i sa rašćišćavanjem lokacije za izgradnju golf terena'', ističe se u saopštenju.

Kako se dodaje, kada je u pitanju projekat Mamula, najnovije izjave nekih političara ukazuju na to mi očigledno ne govorimo o istom projektu. ''Kao da i dalje neko govori o nekom projektu u nekoj drugoj zemlji, kao što je nedavno i projekat Mamule preseljen u Makedoniju'', smatraju u Orascomu.

U Crnoj Gori Orascom je potpisao Ugovor o dugoročnom zakupu ostrva Lastavica sa tvrđavom Mamula. Prema ugovoru, Kompanija je obaveznada u rekonstrukciju uloži 15 miliona eura, izgradi kompletnu infrastrukturu (elektro, vodovodnu i telekomunikacije) koja na ostrvu uopšte ne postoji i izgradi hotel sa muzejom.

''Ugovor je veoma striktan, mi ne možemo postati vlasnikom, niti lokacije niti akvatorijuma, niti budućeg rizorta, kako tokom izgradnje, tako ni tokom njegovog poslovanja.Pozivamo one koji tvrde suprotno da javno saopšte u kojem članu Ugovora se govori o izgradnji „privatne vile“ koju pominju? Ugovorom je garantovan javni pristup i otvorenost ostrva za sve posjetioce. Sve i da nema tih garancija, za 25 godina poslovanja, tokom kojih smo izgradili gradove u 8 država, sa ukupno 32 hotela, još nismo naišli na biznis model koji podrazumijeva da izgradite ili obnovite destinaciju, u ovom slučaju Mamulu, napravite hotel i muzej, a onda zabranite pristup ljudima!?'', zaključuje se u saopštenju.