Izvršna direktorica NVO Juventas Ivana Vujović, kazala je danas, na okruglom stolu „Efekti reforme stručnog obrazovanja“, da je istraživanje sprovedeno od 15. maja do 5. juna na uzorku od 1.034 ispitanika.

“Istraživanje je pokazalo da 46,9 odsto ispitanika smatra da upisna politika uglavnom nije prilagođena potrebama tržišta rada, pa većina mladih nakon stečenog stručnog obrazovanja nema priliku da dobiju zaposlenje, dok je za 26,5 odsto ispitanika bila bliža tvrdnja da upisna politika uopšte nije prilagođena potrebama tržišta rada, te gotovo niko nema priliku da se zaposli nakon stručnog obrazovanja”, kazala je Vujović u PR Centru.

Govoreći o primarnoj motivaciji za izbor obrazovnog usmjerenja, Vujović je navela da je 72,9 odsto ispitanika izabralo srednju školu ili fakultet na osnovu percipiranog uživanja u budućem poslu, odnosno zato što vole odabrano zanimanje.

“Za 7,4 odsto odluku su donijeli roditelji ili staratelji. Odluku na osnovu pratičnih i finansijskih razloga je donijelo 9,6 odsto ispitanika, a 6,6 odsto ispitanika je odluku donijelo na osnovu poznavanja stanja na tržišu, odnosno nakon što su se rapitali o mogućnosima nalaženja zaposlenja i zarade nakon završetka odabrane škole ili fakulteta”, kazala je Vujović.

Prema njenim riječima, ispitanici koji nisu završili srednju školu, kao razlog navode materijalne, njih 44 odsto i porodične 16 odsto razloge, dok svaki sedmi navodi da nije bio zainteresovan da nastavi školovanje.

“Visok udio materijalnih uslova kao razloga za nezavršavanje škole, navodi na potrebu za daljim istraživanjima o uticaju siromaštva na uspjeh tokom školovanja”, ukazala je Vujović.

Ona je kazala da većina ispitanika, koja ima stav o prilagođenosti srednje stručne škole potrebama lica sa invaliditetom, smatra da te škole nisu prilagođene.

“Ovaj stav je značajno više izražen kod osoba sa završenim većim stepenom obrazovanja. Iz paralelnog istraživanja u školama, dolazimo do informacije da, od 46 škola 21 škola nema ni jedan element arhitektnoske prilagođenosti. Od ove 21 škole,  osam nije uradilo plan arhitektonskog prilagođavanja, tri su uradile, a za deset nema podataka”, navela je Vujović.

Ona je rekla većina ispitanika u istraživanju među opštom populacijim, njih 58,6 odsto smatra da odrasle osobe u Crnoj Gori imaju priliku da steknu osnovnoškolsko obrazovanje, ukoliko ga prethodno nisu stekli i ovaj stav je nešto izraženiji među ispitanicima koji su završili više stepene obrazovanja.

“Velika većina, 77 odsto ispitanika smatra da odrasle osobe u Crnoj Gori imaju mogućnost da se prekvalifikuju, dokvalifikuju ili stručno osposobe za obavljanje nekog posla koji prethodno nisu radili”, kazala je Vujović.

Task menadžer u Delegaciji Evropske unije u Crnoj Gori, Romain Boitard kazao je da je jedna od osnovnih politika za ekonomski razvoj i dalji napredak Crne Gore obrazovna politika, jer je, kako je naveo, kvalitet ljudskog kapitala ključni pokretač za povećanje međunarodne konkurentnosti Crne Gore i preduslov održivog društveno ekonomskog razvoja.

„Najnoviji Izvještaj o napretku pominje visoke stope nezaposlenosti ponude i potražnje radne snage i jaz između njih koji se mora premostiti aktivnim politikama tržišta rada kao i politikama u ovoj oblasti“, naveo je Boitard.

On je ocijenio da će poboljšanje kvaliteta stručnog obrazovanja povećati konkurentnost ekonomije, navodeći da zbog toga posebnu pažnju treba posvetiti razvoju stručnog obrazovanja u Crnoj Gori, posebno dostupnosti ovakvog obrazovanja najranjivijim grupama i uklađivanje sa potrebama tržišta rada.

„U skladu sa vizijom Evropa 2020 EU, kao jednog pametnog pametnog, održivog koncepta imamo pet objektivnih ciljeva - inovacija, obrazovanje, socijalna inkluzija, klimatske promjene i energetika. Ti ciljevi se moraju ostvariti do 2020“, naveo je Boitard.

Pomoćnik ministra prosvjete za srednje obrazovanje, Veljko Tomić, kazao je da se granice između rada i obrazovanja sve više brišu, navodeći da je cjeloživotno učenje postalo nužnost.

„Povećava se značaj „mekih“ kompetencija kao što je sposobnost komunikacije, rješavanja problema, timski rad, samostalno učenje, odgovornost. Konkretne stručne kompetencije brzo zastarijevaju, povećava se značaj generečkih, koje omogućavaju kontinuirano samostalno usavršavanje pojedinca“, naveo je on.

Tomić je rekao da se u obrazovnom sistemu u Crnoj Gori sprovodi čitav set mjera kako bi se svakom pojednicu pomoglo da se što bolje snađe na tržištu rada.

Direktor Centra za stručno obrazovanje Crne Gore, Duško Rajković, kazao je da nije saglasan sa poslodavcima koji tvrde da učenici iz crnogorskog sistema ne zadovoljavaju njihove kriterijume.

„Mislim da negdje oni idu za jeftinijom radnom snagom. Niko me ne može ubijediti da je za pomoćnog kuvara potrebno znanje tri jezika“, naveo je on.

Rajković je naveo da je Centar organizovao blizu 100 programa obrazovanja, kako bi, kako je naveo, zajedno sa Zavodom za zapošljavanje zadovoljio potrebe poslodavaca dođu do radne snage.

Ivana Smolović iz NVO SOS Podgorica, navela je da, kada je u pitanju usklađenost upisne politike i potreba tržišta rada, ne postoji saradnja između relevantnih aktera.  Ivana Zorić iz Unije srednjoškolaca Crne Gore, prenoseći iskustva učenika srednjih škola, navela je da se među učenicima često sreće nezainteresovanost da obavljaju profesionalnu praksu, ali i da im nisu ponuđeni adekvatni uslovi, te da se zajedničkim zalaganjem može znatno unaprijediti situacija.