Prosječan građanin sigurno nije u stanju da razluči ko je u pravu, partijsko vođstvo ili poslanici koji ih napuštaju, pa svoj rad u Parlamentu nastavljaju kao nezavisni ili poslanici drugih političkih subjekata.

Ustav je, kaže profesor Blagota Mitrić, jasan. Mandati pripadaju poslanicima. Svaka promjena zahtjevala bi i promjenu Ustava. To je što se prava tiče. Kad se dođe do politike priča je mnogo kompleksnija.

Tako je SNP predložila da se kroz promjene Etičkog kodeksa poslanika definiše da su partije vlasnici mandata.

Za Miodraga Vukovića iz DPSa  to je stvar autoriteta partije jer nestabilni, što se kroz primjer Pozitivne Crne Gore najbolje vidjelo, ne mogu da traju.

– Ideja SNP je shvatljiva ali se ne može etikom korigovati zakon – jasan je Vuković. - Pitanje poslaničkog mandata je i pitanje kredibiliteta i integriteta svakog pojedinca koji je ujedno i poslanik i mislim da na tom nivou raspravu ne možemo voditi – stav je Miodraga Vukovića, ujedno i jednog od pisaca aktuelnog Ustava.

Sa druge strane bivši poslanik Pozitivne Crne Gore a sada nezavisni poslanik  u Parlamentu Mladen Bojanić, smatra da bi trebalo povesti raspravu. 

– Iako je inicijativa koleginice Snežane Jonice neustavna ja sam tražio da Klub nezavisnih poslanika da podršku da to stigne do plenuma. Ja sam spremio i nekoliko amandmana na predlog SNP za dopunu Etičkog kodeksa poslanika. Imamo razloga da se čuje zašto su neki napustili partije a zašto su neki isključeni. – kaže Bojanić za naš portal.

– Potrebno je da javnost čuje razloge svakog pojedinca koji je nastavio da nezavisno djeluje u Parlamentu. Da li je on nastavio da djeluje na fonu politike koja ga je dovela do pozicije poslanika u Parlamentu ili je stranka kojoj je pripadao u međuvremenu promijenila svoje djelovanje. Vrlo je otvoreno pitanje ko mijenja izbornu volju građana, poslanici ili partije – jasan je Bojanić. 

Pitanje djelovanja poslanika u Parlamentu svodi se na etiku, zato SNP i traži regulisanje vlasništva nad poslaničkim mandatom kroz Etički kodeks poslanika. Ali i student na prvoj godini studija prava  zna da etička norma nije i pravna norma. Kad to postane onda je zakon. Zakona se drže svi dok principi etike i morala ne moraju biti isti za sve. Tako se vlasništvo nad poslaničkim mandatom može mijenjati samo promjenom Ustava, a moral i etika u politici su kategorije koje birači moraju imati u vidu kada svojom slobodnom voljom biraju svoje predstavnike u Parlamentu. Ti isti predstavnici narodne volje moraju svojom slobodnom voljom zastupati one koji su ih i proizveli u zvanje poslanika. Jedino što partije mogu da urade pod ovim Ustavom,  je da na svojim izbornim listama imaju samo lojalne partiji. A i to je stvar izbora prema kom će i birači da se odrede.