Deklaracijom Samita o zapadnom Balkanu u Beču zemlje učesnice su se obavezale da nesuglasice međusobne nesuglasice neće zloupotrijebiti jedna protiv druge u procesu evropskih integracija, kao i privhataju podršku Evropske komisije u rješavanju bilateralnih sporova.

Prihvatajući sve što su zemlje regiona do sada učinile u popravljanju unutrašnje situacije, zaključeno je da je potrebno više napora kako bi se ubrzali domaći reformski procesi prevashodno kada je riječ o vladavini prava, upravljanje privredom, i reforme javne administracije, kao i borbi protiv korupcije i organizovanog kriminala.

Učesnici su se dogovorili da nastave sastanke u ovom formatu, kako bi se implementirala agenda dogovorena u Berlinu prošle godine i ona koja je proširena u Beču, a što bi ubrzalo i razne projekte koji su se pojavili između dva Samita.

Sve zemlje zapadnog Balkana čvrsto vjeruju da njihova budućnost leži u EU, a da napredak svake zemlje zavisi od individualnih napora da ispuni Kopenhagenške kriterijume i uslove iz procesa stabilizacije i pridruživanja.

Deklaracijom je konstatovano da, iako je bilo napretka u ostvarivanju strukture regionalne saradnje proteklih godina, potrebno je više napora kako bi se riješile bilateralne nesuglasice.

Šta više, potrebni su konkretni koraci političkih lidera zapadnog Balkana ka trajnom pomirenju u regionu, što je ključno za stabilnost i podršku stvaranja jugoistočne Evrope sposobne da prevaziđe nasljeđe prošlosti.

Srpski i kosovski premijer potvrdili su, kako se navodi u zaključku Samita, svoju odlučnost da intenziviraju proces normalizacije.

Takođe potrebno je da se povećaju napori u iznalaženju kompromisa između Makedonije i Grčke kada je riječ o nazivu nekadašnje jugoslovenske republike.

Zemlje zapadnog Balkana su se saglasile da je radikalizam, terorizam i nasilni ekstremizam prevashodno stranih boraca koji se bore u Siriji i Iraku zahtijeva jačanje saradnje i veću razmjenu informacija.

Kada je riječ o ilegalnoj migraciji oni su podvukli značaj pripreme konferencija na visokom nivou koja će se baviti izazovima zapadno-balkanske rute.

Poboljšanje uslova za život u regionu, posebno obezbjeđivanje realne perspektive za budućnost mladih i povećanje njihovog povjerenja u institucije je ključni cilj reformskog procesa, navodi se u zaključcima Samita.

Tanjug