Šegrt je Danu kazao da se za sada ne razmišlja o privatizaciji pojedinih zdravstvenih ustanova, ali da je sistem zdravstva otvoren za privatno-javna partnerstva ukoliko bude zainteresovanih investitora.

„Zdravstveni sistem do sada, iako je postojala dobra kooperativnost i saradnja sa direktorima zdravstvenih ustanova, nije bio osmišljen na pravi način. U svemu tome ne vidim mnogo ličnih propusta, već su uzrok bile sistemske greške. Najviši problem je bio u institucijama koje kreiraju i osmišljavaju sistem Ministarstvu zdravlja, Fondu za zdravstveno osiguranje, Institutu zajavno zdravlje i Agenciji za ljekove i medicinska sredstva, a ne u institucijama koje sprovode tu politiku. Zdravstveni sistem treba urediti i organizovati tako da pacijent dobije kvalitetniju uslugu“, naglasio je Šegrt.

Prema njegovim riječima u cilju boljeg funkcionisanja i koordinacije na svim nivoima zdravstvene zaštite planira se kontinuirana edukacija medicinskog kadra, a intenzivno se radi na smanjenju bolničkog posteljnog fonda, nepotrebnog upućivanja pacijenata na tercijarni nivo zdravstvene zaštite i u institucije van državnog zdravstvenog sistema, kao i na smanjenju potrošnje ljekova, a sve u cilju racionalizacije troškova i uštede finansijskih sredstava.

Na pitanje koje će promjene on uvesti u zdravstvu, te da li je zadovoljan radom direktora bolnica i domova zdravlja i da li će biti kadrovskih promjena, Šegrt kaže da Ministarstvo zdravlja ne projektuje aktivnosti tako da prioriteno podrazumijevaju kadrovske promjene.

„Već smo donijeli plan aktivnosti, shodno zadacima utvrđenim dokumentom „Strukturne reforme u zdravstvenom sistemu sa Akcionim planom za njihovu realizaciju 20152017. godine“. Budući da su javne zdravstvene ustanove glavni nosioci reformi, direktori zdravstvenih ustanova dobili su konkretne zadatke, da realizuju iste sprovodeći mjere predviđenje Akcionim planom i odgovorni su za njihovu realizaciju. U tom smislu ne očekujem bilo kakve probleme, jer je kooperativnost svih u sistemu adekvatna“, istakao je Šegrt.