Doktorka Hitne pomoći u Beogradu Nada Macura rekla je za agenciju Anadoliju da mlade osobe lakše podnose fizički uticaj sunca na organizam, ali da je radnicima koji su izloženi suncu i visokim temperaturama, uz adekvatnu ishranu i količine tečnosti, potreban i san kako bi izbjegli negativne posledice.

„Organizam trpi u smislu da se brani termoregulacionim sistemom, pretjeranim znojenjem, i svakako čovjek, kada završi sa tim poslovima, mora što više da se odmara jer samo san može da okrijepi, odnosno spavanje noću, kada je prijatnija temperatura. Ono što je najizraženije i što ih može zadesiti jesu toplotni udar, sunčanica, grčevi, grčevi nogu, stomaka i kolapsi“, ispričala je doktorka Macura.  

 Pauza i hladovina 

Ljudi koji rade na visinima, na putevima, u poljima, moraju voditi računa o tome da se što češće odmaraju.

„Teško je po ovoj vrućini, baš je teško. Imamo malo pauze, koliko možemo da uhvatimo hladovinu i borimo se koliko možemo. Baš je teško, ne može da se diše, malaksa čovjek“, kaže građevinski radnik Damir Crnogorac.

Na pitanje na koji način on i njegove kolege pokušavaju da ublaže vrućinu, tridesetopetogodišnji Crnogorac je rekao da to čine „jedino ako ne dođu na posao i nikako drugačije“ i dodao da uz to „pomaže malo hladna voda, umivanje, i to je sve“.

Vozač gradskog prevoza Milovan Pjanović, šesdesetogodišnjak koji za volanom provodi otprilike osam sati dnevno, kaže da vrućine podnosi tako što im rade klima uređaji u autobusima.

 „Međutim, ni klime ne mogu da postignu da ohlade zbog čestih otvaranja vrata i visokih temperatura. Da su malo niže temperature, klime bi uspele i pored čestih otvaranja vrata, ovako je teže. Hladimo vodu ili je uzmemo u trafici ili nosimo i tako se rashlađujemo. Daleko je teže raditi po ovakvom vremenu, nego kada su normalni uslovi.“

Prodavačica sladoleda Vesna Simić, koja ima 46 godina, ispričala je da dnevno provodi deset sati na ulici te da s obzirom da se „sunce pomjera, jedan dio dana provodi u hladovini, ali veći dio na suncu“.

Osvježavajući napici i mokar peškir 

„Ova godina je jako jako topla. Do sada ja nisam osjetila da je tolika vrućina. Na otvorenom sam prostoru i ovaj asfalt se ugrije sam po sebi, nema zelenila, stvarno je naporno i veoma teško raditi po ovakvom vremenu. Ja inače volim sunce, ali ovo je previše. Uvijek nosim vodu sa sobom, najmanje dvije litre vode u toku dana popijem, lepeza je tu sa mnom“, navela je Simić.

Njenoj koleginici, šesdesetdvogodišnjoj Dragici Jovanović, vrućine ne smetaju, jer kako je navela, „uz dobro raspoloženje i volju, velika je stvar da imate psihu da volite da živite, da ste radosni i srećni“.

„Rashlađujem se uz pomoć osvježavajućih napitaka i vode, normalno, izdrži se. Uopšte me ne boli glava, niti imam drugih problema jer sve se trudim da to na na neki način prevaziđem. Sada mi je peškir mokar i šešir, sa kojeg ide voda i na taj način se rashladim“, ispričala je Dragica Jovanović.

„Popijem jedno pet litara vode, klima u autu i to je to“, rekao je taksista Dragan Vlajković, koji u prosjeku desetak sati dnevno provede radeći.

 Kad je vani hladnije nego unutra... 

Ulični prodavac knjiga Dragan Stojković , koji sa ovim poslom čeka starosnu penziju za koju mu je ostalo još par mjeseci, pored štanda sa knjigama nalazi svakodnevno od osam ujutru do osam uveče.

„Izdržavam nekako, malo se umijem, pokvasim kosu i može se izdržati. Da ima malo osvježenja, bilo bi lakše, ima ovog vjetrića što malo pirka sa strane, malo promaje i vjetra i može da se prođe.“

„Znojimo se, gubimo kalorije, prskamo se vodom i tako. Da bi se rashladili izlazimo napolje i tako se sređujemo, izlazimo na pauzu, mijenjamo se na po pet minuta jer napolju je hladnije nego unutra. S obzirom da je ovdje nekih 60 stepeni, napolju je klimatizovano“, ispričao je roštilj majstor Dejan Jordanovski u jednom fast foodu, ističući da ima i onih kojima je teže, kao što su građevinari, pa se ne žale. 

Anadolija