"Na ovaj način, želimo da damo podsticaj afirmaciji ženskog preduzetništva, kao jednog od potencijalno najvažnijih ekonommskih pokretača crnogorske privrede", navodi se u saopštenju.

Direktor  Jadranskog sajma doc. dr Rajko Bujković posebno je pozdravio predstavnike državnih organa, predstavnike diplomatskih predstavništava u Crnoj Gori, predstavnike sredstava informisanja i, naravno, naše izlagače.

„Sajam je ove godine posebno naglasio i podržao žensko preduzetništvo kao jedan od elemenata snažnog  razvoja koji se očekuje u ovom segmentu i, isto tako, internacionalna nota ovog dešavanja svakako predstavlja i zaslužuje posebnu pažnju“ – kazao je direktor Bujković, i pozvao sve one koji imaju interesa da podrže žensko preduzetništvo, da proprate program sajamskih manifestacija, i kroz taj program daju svoj doprinos i  unprijedeambijent za žensko preduzetništvo.

Načelnica Odjeljenja za poslove rodne ravnopravnosti Ministarstva za ljudska i manjinska prava Biljana Pejović izrazila je veliko zadovoljstvo ispred institucije koju predstavlja i u svoje lično ime, prisustvom  Sajmu koji је posvećen promociji ženskog preduzetništva.

„Ovdje, na Jadranskom sajmu. Imamo priliku da vidimo različite proizvode naših vrijednih žena, kao i da ih učinimo dostupnijim svim zainteresovanim licima. Ovakvi dogadaji su veoma bitni, kako za žene preduzetnice, tako i za sve nas -  da vidimo šta to Crna Gora može da ponudi, i u kojem pravcu može da se razvija žensko preduzetništvo", saopštila je Pejović.

Ona podsjeća, da je ravnopravnost žena i muškaraca neodvojivi dio korpusa ljudskih prava i da predstavlja ključni faktor reformskih procesa koji podrazumijevaju unapredjenje роlоžаја žena u svim oblastima privatnog i javnog zivota.

Opredjeljujući se za put evropskih i evroatlanskih integracija, kao okvir za ukupni demokratski i ekonomski razvoj zemlje, Crna Gora preduzima sve neophodne aktivnosti u cilju postizanja pune ravnopravnosti žena i muškaraca u društvu i time istovremeno obezbeđuje svoj politički, ekonomski, socijalni i kulturni razvoj.

"Kada govorimo o ekonomskom položaju žena, moram reći da ovaj segment, koji је jedan od prioritetnih zadataka politike rodne ravnopravnosti, ima poseban značaj u razvoju našeg društva. Ekonomski razvoj društva stvara preduslove za aktiviranje ženskih resursa, naročito u oblasti malih i srednjih preduzeća koje u tranzicionim ekonomijama, poput crnogorske, predstavljaju motor ekonomskog razvoja. U mnogim zemalja, pa i u našem slučaju, socijalna politika jačanjem ekonomskog роlоžаја žena kroz razvoj ženskog preduzetništva traži izlaz iz nezaposlenosti. Ekonomski jaka žena је žena koja sebe ostvaruje, osviješćuje i ojačava i stoga ono na ličnom nivou donosi duboke i kompleksne dobitke. Ekonomski samostalna žena se osjeća sigurno, nezavisno, slobodno. Crna Gora prepoznaje značaj uloge žene u svom društvu i s tim u vezi јаčа njenu ulogu postavljajući u fokus svog djelovanja aktivnosti koje ćе pomoći ženi u Crnoj Gori da bude vidljivija u javnom i političkom životu, ekonomski snažnija i zaštićena od nasilja. Zahvalnost za to zakonodavnim i institucionalnim mehanizmima koje imamo. Crna Gora ima dobre zakone koji regulišu ovu oblast, osnovni zakon- Zakon o rodnoj ravnopravnosti, zatim ostale antidiskriminacione zakone i strateška dokumenta, među kojima је svakako važno pomenuti nedavno usvojenu Strategiju razvoja ženskog preduzetništva, kao i Plan aktivnosti za postizanje rodne ravnopravnosti. U Crnoj Gori značajan potencijal od 50,2% stanovništva čine žene. Jedno od najvažnijih opredjeljenja na nacionalnom nivou je poboljšanje ekonomskog položaja žene u našem društvu i to je izdvojeno kao posebna oblast gdje treba djelovati u narednom periodu u cilju unapredenja ukupnog položaja žena u našoj zajednici.lstakla bih posebno položaj seoskih žena, jer njihov rad uglavnom nije plaćen i društveno vrednovan, iako žene skoro u potpunosti obavljaju poslove značajne za održavanje seoskog domaćinstva i preživljavanje višegeneracijske porodice. U predstojećem periodu, naše aktivnosti biće usmjerene ka uspostavljanju povoljnih rnodela sistema kreditiranja, uvođenju poreskih olakšica u prvim godinama poslovanja i obezbijeđivanju lakšeg pristupa proceduri i registraciji biznis planova svim zainteresovanim ženama“ – kazala je Pejović.

Na kraju je naglasila važnost da i kreatori/ke lokalnih politika budu upoznati sa značajem ženskog preduzetništva, kako bi ovaj ekonomski potencijal mogao biti u potpunosti iskorišćen.

„Svakako je i ovaj sajam prilika da se ženskom preduzetništvu posveti posebna pažnja, i da naše građanke predstave svoje poslovne rezultate, a da mi svi zajedno damo podršku za dalje unapređenje njihovog poslovanja“ – zaključila je Pejović i zahvalila Jadranskom sajmu i Udruženju preduzetnica Crne Gore  na uspješnoj manifestaciji.

Predsjednica Uruženja preduzetnica Crne Gore Edita Dautović podsjetila je da je saradnja sa Jadranskissajmom otpočela prije godinu dana kada je prvi put žensko preduzetništvo predstavljeno u okviru Sajma malih i sredjih preduzeća i poslovnih usluga.

„Bili smo veliki entuzijasti iz razloga što smo tu akciju pokrenuli u saradnji sa Udruženjem poslovnih žena Srbije, a zatim nam se priključila i Direkcija za razvoj malih i srednji preduzeća, Evropska preduzetnička mreža u Crnoj Gori, kao i druge institucije poput Asocijacije poslovnih žena Crne Gore, Unije poslodavaca i Privrednu komoru, bez kojih ovaj Sajam ženskog preduzetništva  ne bi bio tako uspješan. Naravno, za uspjeh su najzaslužnije žene preduzetnice Crne Gore, koje imaju i sjajne ideje i imaju šta da pokažu posjetiocima Sajma i žensko preduzetništvo predstave u najljepšem smislu“ – kazala je Dautović.

Direktor Agencije za razvoj malih i srednjih preduzeća u Vladi Crne Gore  Aleksandar Pavićević kazao je da ga posebno raduje sedamnaest po redu Sajam,  kao plod  i dokaz dobre saradnje Direkcije i Jadranskog sajam, što je prva i osnovna pretpostavka razvoja biznisa u zajednici u Crnoj Gori.

„Prije svega, želim da izrazim zadovoljstvo što je danas ovdje velika pažnja iskazana ženskom preduzetništvu, jer godinu koja je za nama pamtićemo po izradi Strategije ženskog preduzetnštva, a Vlada je tu jasno opredijelila svoj razvoj po Strategiji za razvoj malih i srednjih preduzeća u Crnoj Gori. Želim posebno da napomenem da jasna pomoć, kako finansijska, tako i nefinansijska dolazi od strane Investiciono-razvojnog fonda i Direkcje za razvoj malih i srednjih preduzeća u Vladi Crne Gore i pozivam preduzetnice da se još više okrenu programima koji su podržani od strane Vlade Crne Gore“, saopštila je ona.

Državna sekretarka u Ministarstvu održivog razvoja i turizma Daliborka Pejović, prilikom svečanog otvaranja 17. Sajma malih i sredjih preduzeća, poslovnih usluga i ženskog preduzetništva, dala je analitičnu i iscrpnu opservaciju stanja ženskog preduzetništva u Crnoj Gori

Uz iskrenu zahvalnost domaćinima i organizatorima, Pejović je istakla činjenicu da je pravo vrijeme da Sajamske manifestacije maksimalno afirmišu preduzetništvo, upravo zbog onih  građana i građanki Crne Gore koji nemaju puno prilika da se prikažu na važnim manifestacijama, a čiji je radni dan vežan jednako kao naš radni dan u kancelarijama.

„Ovo zaista govorim sa aspekta principa“, kazala je Pejović, „i zato apelujem da se ovaj ambijent maksimalno koristi i da građanima Crne Gore pokažemo da postoji jedan drugi život i jedna druga realnost, mimo onoga što su naše konvencionalne i druge dužnosti.

Ovdje su ljudi i žene koji svojim pregalaštvom drža svoje porodice, drže male zajednice, hrane svoju i nečiju djecu i to su uvijek razlozi i povodi zašto ću se odazvati ovakvim pozivima“ – kazala je Pejović.

Pejović je iznijela i nekoliko ličnih stavova i odnosa prema preduzetništvu generalno:

„U Crnoj Gori moramo imati takav odnos da neće politika određivati preduzetništvo, već da će preduzetništvo određivati politiku. Smatram da će to biti krupni iskorak za crnogorsko društvo i jedna vrsta civilizacijskog standarda -  jedne neumitne okolnosti koja će, čini mi se, donijeti ozdravljenje Crnoj Gori,  i svim građanima koji u njoj žive. Iskreno se nadam da u tome posebno mjesto treba da ptipadne ženskom preduzetništvu.Čitala sambrojne ankete i brojne analize koje su vezane za žensko preduzetništvo u Crnoj Gori i moram vam reći da sam bila zbujena. Kad pogledate upravo činjenicu da niko u sistemu nije pokazao zapravo što znači konkurencija, što znači tržište, koji je to otvoreni put, koji su to ciljevi koje treba dostići, a takođe se niko nije potrudio da kaže šta ćemo dobiti iz svega toga – ja se divim svim onim ženama koje su uopšte ušle u ovu avanturu  i odajem im priznaje.

 Smatram da je to za nas žene, pa i za Crnu Goru u cjelini, zrak nade da još uvijek postoje pravi hazarderi koji vjeruju u sebe i svoje potencijale, a onda i u ono što im društvo može pružiti“ – kazala je Pejović.

 Kako je kazala, priča o ženskom preduzetništvu nije stvar izbora, nego ovdje u Crnoj Gori stvar nužde ili prijeke potrebe.

„Strašno bih voljela da, pošto smo se svi založili da to tako ne bude, i da priča preduzetništva bude pravo izbora, a to znači da birate profesiju kojom ćete se baviti, da birate budućnost i to je nova socijalna stabilnost  za brojne porodice u Crnoj Gori i dragocjen lijek za ukupnu ekenomsko-socijalnu situaciju u Crnoj Gori, a posebno u nenom  sjevernom dijelu“ – zaključila je Pejović.