Profesor na Filozofskom fakultetu Saša Milić, član Nacionalnog tima eksperata za reformu visokog obrazovanja (HERE tim) UCG i član Odbora za doktorske studije, kazao je da 40 odsto doktoranada na Univerzitetu na društvenim naukama studije uspije da završi za četiri godine, iako je rok tri, piše Pobjeda.

„Postavlja se sistemsko pitanje rješenja Bolonje“, upozorio je Milić.

On je naveo da je frapantno što imamo jednog studenta koji je po novom režimu doktorske studije završio za godinu dana.

„Ne znam kako se to desilo. Da li je to neko premošćivanje između starih i novih studija. Imamo i studenta koji je doktorirao za dvije godine“, naglasio je Milić.

Od 2005. godine on je sa Univerziteta Crne Gore, sa društvenih nauka popisao 85 disertacija, ocjenjujući da su doktorske studije na tim naukama krajnje neefikasne.

Analizirajući doktorske radove, on je ocijenio da ima solidnih, ali i onih koji nemaju svrhu. Prema njegovim riječima, rad „Marksov politički projekat novog društva“, koji je odbranjen prije sedam ili osam godina, je prevaziđen i nije mu jasno zašto je bio i rađen. Isto je prokomentarisao i za rad „Pravna priroda i koncepcija Ustavne povelje i pravni karakter državne zajednice SCG“.

„Tu je i „Društvena pokretljivost u Crnoj Gori 80-ih godina 20. vijeka“. Disertacija je odbranjena 2010. godine kada ti trendovi nijesu bili aktuelni“, rekao je Milić.

Kada je riječ o trajanju doktorskih studija u Evropi, on je naveo da doktorandi završe disertaciju za tri do četiri godine, ističući da se Bolonja krši i na evropskim univerzitetima.

Rukovodilac Centra za doktorske studije Zdravko Krivokapić kazao je da žele da unaprijede kvalitet doktorskih studija i da je mentorstvo ključni problem. Naglasio je da se dešava da mentor nema vremena da sasluša doktoranda, kao i da se „pojedini zavuku u kabinete i ne izlaze“.

Upozorio je i na cijenu doktorskih studija, koje, kako je kazao, na tehničkim fakultetima koštaju 9.000 eura, što, prema njegovim riječima, znači da samo bogati mogu da ih priušte.

„Da bismo došli do najkvalitetnijih mladih ljudi nadamo se da će Ministarstvo nauke imati sluha i davati stipendije onima koji ih zaista zaslužuju. Ako ne na taj način, onda da imamo obavezu da korišćenjem nekih fondova pokušamo da im pomognemo“, rekao je Krivokapić.