Misija MMF-a, koja je boravila u Crnoj Gori od 22. oktobra do 2. novembra, pripremila je niz preporuka za Vladu Crne Gore u cilju smanjenja rizika po javne finansije, prenosi Anadolija.

Predstavnik MMF-a za Crnu Goru Alister Skot kazao je da je Crna Gora mala zemlja, a samim tim i osjetljiva na više potencijalnih rizika.

„Prva vrsta rizika o kojoj smo razgovarali jeste rizik po javne finansije. Ono što je jako bitno jeste da javne finansije budu zdrave, a da vlada može da se zadužuje po najboljim mogućim uslovima. Ono o čemu se razgovaralo jesu i planovi za nepredviđene situacije. Crna Gora je mala zemlja, a samim tim osjetljiva je na više mogućih rizika. Moraju da postoje rezervni planovi, šta ako turistička sezone ne bude dobra kao ove godine“, kazao je Skot, napominjući da će javni dug Crne Gore i dalje rasti, kao direktna posljedica potrošnje za autoput Bar-Boljare.

Ministar finansija u Vladi Crne Gore Radoje Žugić, kazao je da se u razgovoru sa predstavnicima MMF-a uspjelo doći do zajedničkih ocjena i prijedloga za sve ono što znači ukupnu održivost crnogorske ekonomije.

„Ukazano nam je i na one elemente koji nose rizike. U zoni fiskalne ekonomije, deficit budžeta je ključni elemenat ranjivosti, elemenat koji generiše nivo javnog duga. Mislim da smo u ovom segmentu napravili iskorak. Javni dug Crne Gore iznosi 59 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Iduće godine zbog zaduženja za gradnju autoputa dionice Smokovac-Mateševo, imaćemo prekoračenje javnog duga. Pripremićemo se od naredne godine za sanaciju javnih finansija, borićemo se protiv sive ekonomije. Sa novim timom u Poreskoj upravi pokušaćemo da naplatimo još više potraživanja“, kazao je ministar Žugić.

Na pitanje, može li se očekivati rast penzija i zarada, Žugić je kazao da to zavisi od nekoliko faktora.

„Što se tiče povećanja penzija, postoji formula na osnovu koje se utvrđuje obračunska vrijednost penzija. To je indeks koji se dobija iz rasta zarada i rasta troškova života. Ukoliko se desi taj rast, mi ćemo povećati penzije. Kada su zarade u pitanju, razmišljamo da vratimo zakon o zaradama u opticaj. Mi smo taj zakon kandidovali, i to je način da se uvede red kada su zarade u pitanju. Ni jedan član vlade Crne Gore nije među prvih stotinu u državi po nivou zarada. Nadam se, ako dođe do prihvatanja naše ideje, a ako se to desi, imaćemo mnogo više reda u zoni potrošnje“, kazao je Žugić.

Guverner CBCG Milojica Dakić poručio je da je bankarski sektor u Crnoj Gori u ovom momentu stabilan, likvidan i solventan.

„Novoodobreni krediti banaka u ovom momentu iznose 650 miliona eura, a krediti u kašnjenju su smanjeni. Takođe, zabilježeno je i smanjenje nekvalitetnih kredita, u ovom trenutku iznose 13,7 odsto ukupnih kredita“, saopštio je Dakić.