Kako to i sama filozofija raspoznaje, kada se krene od opšteg ka konkretnom javljaju se i  sporenja oko tog šta je  konkretno. A i logično je ako se uzme u obzir da je politika rođena iz filozofije. Ono što nije logično jeste što su novinari, a sa njima i ukupna javnost, ostali uskraćeni za ono što je konkretno. To konkretno, oko čega se spore, naši političari taje a mi nagađamo. To što javnost može samo da nagađa Krivokapić i okupljeni u parlamentarnom dijalogu ne vide kao problem.

Drugi njih problemi tište, saopštio je novinarima Krivokapić.  Na radnoj grupi su, naime, uočeni problemi pogotovu u oblasti medija, i iskazana želja da se to mijenja i popravlja. Koji su to problem uočeni šef Parlamenta  naravno nije konkretizovao. Šta to treba da se mijenja i popravlja , takođe nije konkretizovao. Onda medijima i novinarima ostaje samo da nagađaju.

 Pomislili bi novinari da se konačno i u državnom i partijskim vrhovima, svi problemi medijske zajednice tretiraju na njima dostojan način. Plaćeni ispod prosjeka, a često i neplaćeni, u medijima koji ili ne opstaju ili jedva opstaju , prebijani a bogami i ubijani, novinari bi se mogli ponadati da su političari konačno shvatili u kakvim uslovima  rade. 

Ali ne, nije političarima problem što novinari  žive i rade u stalnom strahu za svoje sjutra i pod konstantnim pritiskom . Njima je problem kontrola tih istih medija i tih istih novinara, ili bolje reći potreba kontrole.

Stanje u medijima političari mogu popraviti na samo jedan način a to je da se konkretno prihvate svoga posla. Umjesto da konkretizuju oko čega se spore, da javnost zna i možda i građani predlože kako da riješe svoja konkretna sporenja, politički lideri uočavaju probleme u oblasti medija i iskazuju želju da to mijenjaju i popravljaju, kako to reče šef Parlamenta.

Istu želju imamo i mi gospodo političari. Sjetite se tog tokom današnje šeste runde.