U Cr­noj Go­ri po­sto­je tri re­gi­stro­va­na slu­ča­ja ko­ji bo­lu­ju od tzv. mul­ti­re­zi­stent­ne for­me tu­ber­ku­lo­ze, od­no­sno pa­ci­jen­ti su neo­sje­tlji­vi na dje­lo­va­nje tu­ber­ko­lo­sta­ti­ka. Ka­da pa­ci­jen­ti uđu u akut­nu fa­zu, ho­spi­ta­li­zu­je­mo ih u di­je­lu pa­vi­ljo­na ko­ji je pred­vi­đen sa­mo za tu­ber­ku­lo­zu, u po­seb­nim bok­so­vi­ma – ka­za­la je za „Dan“ Re­ljić.

Ona na­vo­di da ta­kvi pa­ci­jen­ti predstvlja­ju po­seb­nu pri­jet­nju u ši­re­nju ove bo­le­sti, ko­ja se pre­no­si va­zdu­hom, jer su ka­ko ka­že, „stal­no tu­ber­ku­lo­zno po­zi­tiv­ni“.

– Ka­da ih uve­de­mo u fa­zu ka­da su tu­ber­ku­lo­zno ne­ga­tiv­ni, od­no­sno ka­da se ba­cil tu­ber­ku­lo­ze sa­ni­ra, pu­šta­mo ih na kuć­no li­je­če­nje, ali naj­ve­ći dio ži­vo­ta pro­ve­du u bol­ni­ci – ka­za­la je ona.

Tu­ber­ku­lo­za se mo­že do­bi­ti di­rekt­nim kon­tak­tom sa obo­lje­lim, in­di­rekt­no, pre­ko ki­ja­nja i ka­šlja i me­ha­nič­kim pu­tem, od­no­sno pri upo­tre­bi istih sred­sta­va za hi­gi­je­nu ili pri­bo­ra za je­lo.

Pre­ma re­gi­stru spe­ci­jal­ne bol­ni­ce u Bre­zo­vi­ku, u 2012. je u Cr­noj Go­ri za­bi­lje­že­no 107 slu­ča­je­va tu­ber­ku­lo­ze.

Ohra­bru­je po­da­tak da je broj obo­lje­lih od 2006. u kon­stant­nom pa­du, za­hva­lju­ju­ći uspje­šnom pro­gra­mu kon­tro­le, ali je sto­pa umi­ra­nja od te bo­le­sti još vi­so­ka. Od tu­ber­ku­lo­ze naj­vi­še obo­li­je­va sta­ri­je sta­nov­ni­štvo. Obo­lje­lih od tu­ber­ku­lo­ze naj­vi­še ima na sje­ve­ru Cr­ne Go­re, po­seb­no u Be­ra­na­ma, Pla­vu i Moj­ko­va­cu.

Re­ljić na­po­mi­nje da je Pro­je­kat bor­be pro­tiv tu­ber­ku­lo­ze, ma­la­ri­je i si­de u Cr­noj Go­ri po­čeo da se re­a­liyuje 2007. go­di­ne, uz fi­nan­sij­sku po­dr­šku Svjet­skog glo­bal­nog fon­da.

– Pro­je­kat je za­vr­šen u ju­nu 2012. go­di­ne. Zna­čaj­no ma­nji broj obo­lje­lih od tu­ber­ku­lo­ze za­bi­lje­žen je u pe­ri­o­du od 2011. do 2012. go­di­ne, što je re­zul­tat efi­ka­sne zdrav­stve­ne slu­žbe i ra­nog ot­kri­va­nja – ka­za­la je.

Re­ljić is­ti­če da je bol­ni­ca u Bre­zo­vi­ku je­di­na usta­no­va na­ci­o­nal­nog ti­pa za li­je­če­nje od tu­ber­ku­lo­ze, ko­ja ras­po­la­že sa la­bo­ra­to­ri­ja za is­pi­ti­va­nje tu­ber­ku­lo­ze.

– U li­je­če­nju ove bo­le­sti ko­ri­sti­mo naj­sa­vre­me­ni­je te­ra­pi­je. Pra­ti­mo di­na­mi­ku far­ma­ce­ut­skih no­vi­na, i ve­o­ma smo za­do­volj­ni sa po­stig­nu­tim re­zul­ta­ti­ma – re­kla je Re­ljić. 

Bacil otkriven 1882.

Kra­jem 19. vi­je­ka od tu­ber­ku­lo­ze je umi­rao sva­ki sed­mi sta­nov­nik Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va i Evro­pe. Ro­bert Koh je 24. mar­ta 1882. go­di­ne ob­ja­vio ot­kri­će ba­ci­la tu­ber­ku­lo­ze, što je pred­sta­vlja­lo naj­zna­čaj­ni­ji ko­rak u kon­to­ro­li epi­de­mi­je i su­zbi­ja­nju ove, u to vri­je­me, smr­to­no­sne bo­le­sti.

Na­kon sto go­di­na, 1982. go­di­ne, Me­đu­na­rod­na uni­ja za bor­bu pro­tiv tu­ber­ku­lo­ze i dru­gih pluć­nih bo­le­sti (IUATLD) pred­lo­ži­la je da se 24. mart zva­nič­no pro­gla­si Svjet­skim da­nom bor­be pro­tiv tu­ber­ku­lo­ze. Svjet­ska zdrav­stve­na or­ga­ni­za­ci­ja (SZO) i mno­ge dru­ge or­ga­ni­za­ci­je pri­dru­ži­le su se IUATLD-u 1996. go­di­ne u ovoj na­mje­ri.

Na­ža­lost, ova za­ra­zna bo­lest ni do da­nas ni­je u pot­pu­no­sti is­ko­ri­je­nje­na, a 1991. go­di­ne pro­gla­še­na je za glo­bal­ni zdrav­stve­ni pro­blem.

Obi­lje­ža­va­nje 24. mar­ta pru­ža je­din­stve­nu pri­li­ku za pro­mo­vi­sa­nje ras­po­lo­ži­vih me­ha­ni­za­ma za una­pre­đe­nje kon­tro­le i su­zbi­ja­nje tu­ber­ku­lo­ze na glo­bal­nom ni­vou. 

SZO upo­zo­ra­va na no­vu vr­stu 

SZO upo­zo­ra­va da svi­je­tu pri­je­ti po­ja­va smr­to­no­sne i ne­iz­lje­či­ve vr­ste tu­ber­ku­lo­ze, ot­por­ne na lje­ko­ve. Pr­vi slu­ča­je­vi ne­iz­lje­či­ve tu­ber­ku­lo­ze u 21. vi­je­ku po­ja­vi­li su se u Ju­žno­a­frič­koj Re­pu­bli­ci, gdje su kli­ni­ke ši­rom ze­mlje pri­ja­vi­le ve­li­ki broj pa­ci­je­na­ta sa bak­te­ri­o­lo­škom in­fek­ci­jom plu­ća ot­por­nom na an­ti­bi­o­ti­ke. Iz SZO is­ti­ču mo­guć­nost da po­sto­je­ći lje­ko­vi ne­će dje­lo­va­ti na no­vi ob­lik tu­ber­ku­lo­ze, ko­ji je 2001. go­di­ne usmr­tio 1.4 mi­li­o­na lju­di ši­rom svi­je­ta.

Ovaj tip tu­ber­ku­lo­ze po­seb­no je pri­su­tan u Ju­žnoj Afri­ci, zbog ve­li­kog bro­ja oso­ba za­ra­že­nih HIV vi­ru­som, kod ko­jih je imu­ni si­stem osla­bljen pa su oni pod­lo­žni­ji in­fek­ci­ja­ma. SZO je 2010. go­di­ne, ka­ko pre­no­si Dej­li mejl, upo­zo­ra­va­la da u ne­kim dje­lo­vi­ma svi­je­ta sva­ki če­tvr­ti pa­ci­jent za­ra­žen tu­ber­ku­lo­zom ima ob­lik ko­ji je „ot­po­ran na sve stan­dard­ne vi­do­ve li­je­če­nja”.

Struč­nja­ci SZO upo­zo­ra­va­ju da ni­je do­volj­no što far­ma­ce­ut­ske kom­pa­ni­je in­ten­ziv­no ra­de na pro­na­la­sku no­vog li­je­ka, već da mo­ra­ju da se pre­du­zmu mje­re za su­zbi­ja­nje no­vog ta­la­sa ove opa­sne bo­le­sti u svi­je­tu.

(izvor:DAN)