U ze­mlja­ma Evrop­ske uni­je broj­ni pre­hram­be­ni ar­ti­kli jef­ti­ni­ji su u od­no­su na ci­je­ne u Cr­non Go­ri i re­gi­o­nu. U Fran­cu­skoj, Nje­mač­koj, pa čak i Švaj­car­skoj u pr­vom re­du, ni­že su ci­je­ne hra­ne, pro­iz­vo­da za hi­gi­je­nu, kao i odje­ću i obu­ću. U ze­mlja­ma Evro­pe sku­plji su je­di­no pro­iz­vo­di ko­ji se su sma­tra­ju luk­su­zom, od­no­sno al­ko­hol i ci­ga­re­te, ko­je u Cr­noj Go­ri i ze­mlja­ma re­gi­o­na još uvi­jek ima­ju, za evrop­ske uslo­ve, ni­ske ci­je­ne.

Na pri­mjer, ki­lo­gram pi­le­ćih ba­ta­ka u Nje­mač­koj ko­šta 2,33 eura, dok se u Cr­noj Go­ri ne mo­gu ku­pi­ti is­pod 3,6 eura. Li­tar mli­je­ka u toj ze­mlji ko­šta 0,54 eura, dok je kod nas naj­jef­ti­ni­je mli­je­ko i to na ak­cij­skoj pro­da­ji 0,65 eura, dok je pro­sjek li­tra slat­kog mli­je­ka, u za­vi­sno­sti od pro­iz­vo­đa­ča, oko 80 cen­ti.

U Fran­cu­skoj ki­lo­gram svi­nje­ti­ne ko­šta 2,9 eura, dok je naj­jef­ti­ni­ja svi­nje­ti­na u Cr­noj Go­ri 4,6 eura. U toj ze­mlji se pa­ko­va­nje od šest fla­ša ne­ga­zi­ra­ne vo­de od li­tar i po mo­že ku­pi­ti za ne­vje­ro­vat­nih 1,1 eura, dok u cr­no­gor­skim tr­go­vi­na­ma fla­ša vo­de ko­šta 0,45 cen­ti, te pa­ko­va­nje od šest fla­ša vo­de 2,7 eura. Naj­jef­ti­ni­je mu­ške pan­ta­lo­ne u bu­ti­ci­ma u Cr­noj Go­ri ko­šta­ju oko 20 eura i to na se­zon­skim ras­pro­da­ja­ma, dok se ta ro­ba istog ili bo­ljeg kva­li­te­ta na fi­nal­nim ras­pro­da­ja­ma u Evro­pi mo­že ku­pi­ti za sa­mo par eura. To po­seb­no va­ži za Nje­mač­ku i Fran­cu­sku, u ko­je do­la­ze sta­nov­ni­ci Švaj­car­ske u šo­ping, jer su ci­je­ne odjev­nih pred­me­ta znat­no ni­že ne­go kod njih.

Švaj­car­ci pred­nja­če sa ni­skim ci­je­na­ma kon­di­tor­skih pro­iz­vo­da, pa ču­ve­ne švaj­car­ske čo­ko­la­de od 100 gra­ma ko­šta­ju od 0,35 eura, dok u Cr­noj Go­ri naj­jef­ti­ni­je čo­ko­la­de, i to od 80 gra­ma, ko­šta­ju 0,65 eura.

Iako bi ci­je­ne tre­ba­le da ko­re­spon­di­ra­ju sa pla­te­žnom mo­ći sta­nov­ni­štva, to u Cr­noj Go­ri ni­je slu­čaj, što do­ka­zu­ju i po­da­ci Mon­sta­ta pre­ma ko­ji­ma je po­tro­šač­ka kor­pa za 1,5 put ve­ća od pro­sječ­ne pla­te. Pro­sječ­na pla­ta u Cr­noj Go­ri u fe­bru­a­ru je bi­la 485 eura, dok je za mje­seč­ne tro­ško­ve če­tvo­ro­čla­ne po­ro­di­ce u istom mje­se­cu tre­ba­lo iz­dvo­ji­ti ne­do­sti­žnih 800 eura.

To se ne mo­že upo­re­di­ti sa pro­sječ­nim pri­ma­nji­ma u ze­mlja­ma EU, ko­je su i po ne­ko­li­ko hi­lja­da eura.

Iz Cen­tra za za­šti­tu po­tro­ša­ča u vi­še na­vra­ta su upo­zo­ra­va­li da bi dr­ža­va tre­ba­la da us­po­sta­vi me­ha­ni­zme ka­ko bi re­gu­li­sa­la tr­ži­šte i tr­ži­šne ci­je­ne, ali su iz Vla­de de­cid­no sa­op­šta­va­li da su za li­be­ra­li­za­ci­ju tr­ži­šta, te da ne mo­gu da uti­ču na ci­je­ne ko­je for­mi­ra­ju tr­gov­ci.

– Ci­je­ne hra­ne je­su re­la­tiv­no jef­ti­ni­je u ze­mlja­ma EU u od­no­su na ci­je­ne u Cr­noj Go­ri, a ka­da se upo­re­de sa pri­ma­nji­ma on­da je to dra­stič­no. Me­đu­tim, kod nas je na sna­zi po­li­ti­ka slo­bod­nog for­mi­ra­nja ci­je­na – ka­za­la je ,,Da­nu” di­rek­tor CE­ZAP-a Ol­ga Nik­če­vić.

Po­ja­šnja­va da, s ob­zi­rom na to da je 80 od­sto hra­ne uve­ze­no, ci­je­ne su uve­ća­ne za tro­ško­ve pre­vo­za i ca­ri­ne. Ipak, sma­tra, ni­je lo­gi­čan to­li­ki uvoz hra­ne, te ,,ova­kvih i ona­kvih” pro­iz­vo­da, umje­sto da se do­ma­ća hra­na fa­vo­ri­zu­je, pod­sti­če pro­iz­vod­nja i sub­ven­ci­o­ni­šu pro­iz­vo­đa­či.

– Je­do­stav­no ne znam ka­ko lju­di iz­la­ze na kraj sa ova­kvim ci­je­na­ma i pri­ma­nji­ma, ali sma­tram da se slo­bod­no tr­ži­šte mo­že ogra­ni­či­ti. Ne vje­ru­jem da ijed­na ze­mlja u Evro­pi ko­ja ima to­li­ko slo­bod­no tr­ži­šte, kao što je to slu­čaj u Cr­noj Go­ri, jer u osta­lim dr­ža­va­ma po­sto­ji ne­ka vr­sta po­mo­ći pro­iz­vo­đa­či­ma, sub­ven­ci­je, pa čak i ogra­ni­ča­va­nje uvo­za ne­kih pro­iz­vo­da na na­čin što je, na pri­mjer, mli­je­ko iz uvo­za tri­put sku­plje u od­no­su na do­ma­će – ka­za­la je Nik­če­vi­će­va, is­ti­ču­ći da u Cr­noj Go­ri ima pro­sto­ra za pro­iz­vod­nju mli­je­ka ko­ja bi za­do­vo­lji­la po­tre­be tr­ži­šta.

Is­ti­če i da su po­tro­ša­či si­gur­ni­ji u is­prav­nost do­ma­ćeg mli­je­ka, kao i da dr­ža­va ima ve­li­ke tro­ško­ve za ana­li­zu pro­iz­vo­da iz uvo­za u si­tu­a­ci­ja­ma po­put ne­dav­ne sa po­ja­vom afla­tok­si­na u mli­je­ku.

Tom po­li­ti­kom Vla­de, od­no­sno ne­za­in­te­re­so­va­no­šću gra­đa­ni su do­ve­de­ni u si­tu­a­ci­ju da če­sto mo­ra­ju da po­di­žu po­tro­šač­ke kre­di­te ka­ko bi pre­gu­ra­li mje­sec, za raz­li­ku od EU gdje je hra­na naj­ma­nji kuć­ni iz­da­tak. Po­sle­di­ca či­nje­ni­ce da pla­ta ni­je do­volj­na za is­hra­nu pro­sječ­ne po­ro­di­ce su ne­pla­će­ni ra­ču­ni za stru­ju, ne­vra­će­ni kre­di­ti u ban­ka­ma i broj­ne ne­pri­jat­no­sti usled ne­do­stat­ka fi­nan­si­ja.

J.V.

Na mu­ku se la­ko na­vik­ne­mo

Mi­lo­rad Pa­vi­će­vić: – Ci­je­ne ni­je­su re­al­ne u od­no­su na vi­si­nu pla­ta u Cr­noj Go­ri, ali mi smo se na to na­vi­kli. Mi se la­ko na­vik­ne­mo na sva­ku mu­ku.

Mi­lu­tin Pe­tru­šić: – Igrom slu­ča­ja znam da su ci­je­ne u ze­mlja­ma EU ni­že ne­go kod nas, zbog ro­đa­ka i pri­ja­te­lja ko­ji ži­ve u ino­stran­stvu, ali pra­vi uzrok za­što je to ta­ko ne znam. To je pi­ta­nje za Mi­ni­star­stvo eko­no­mi­je.

Mi­o­drag Đu­ka­no­vić: – Jed­nog da­na će i kod nas bi­ti kao u EU, sa­mo tre­ba ima­ti ma­lo str­plje­nja. Na­da­mo se da će bi­ti bo­lje. Si­gur­no da na­še ci­je­ne ni­je­su ade­kvat­ne pri­ma­nji­ma, ali s ob­zi­rom na okol­no­sti po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na šta nam se sve de­ša­va­lo, sad je još i do­bro, mo­glo je bi­ti i go­re.