U eri ekspanzije internet vijesti, sajtova, Fejsbuka i ostalih društvenih mreža, pogotovo u poslednje vrijeme, stvaraju se mogućnosti da mnogi iskazuju brojne verbalne delikte, iza kojih ne stoji stvarna ličnost nego lažnjak. Postalo je moderno da neki ljudi imaju pored svog i po nekoliko lažnih Fejsbuk profila sa kojih, sami sebi šalju poruke, sklapaju prijateljastva, opet sami sa sobom. Sami sebi pišu pisma i na njih i odgovaraju, lajkuju, neki se sami sa sobom, čak i svađaju. Pored lažnog imena postavljaju i lažnu fotografiju, obično ljepšu od one stvarne. 

Zapravo neko ko želi plasirati neku v(l)ažnu vijest ili informaciju javnosti, naročito one koje su uvredljivog karaktera, on pribjegava prikrivanju sopstvenog identitata. U tom trenutku on/a, ima želju da bude neko drugi. I pored tako stvorene iluzije i plasiranja lažnih informacija, takve informacije, pogotovo ako su uvredljivog karaktera nemaju nikakvu validnost ili težinu. 

Ali šta to tjera čovjeka, ako je čovjek, ako je originalan i iskren, da pribjegava skrivanju svog identiteta i “stavljanju” tuđe maske na sopstveno lice? Takvi ljudi obično bježe od samog sebe i pokušavaju na taj način, “pljujući” na druge, da sami sebi izgledaju ljepši ili bolji, nego što u stvarnosti jesu. 

U realnom životu, u stvarnosti, svaki čovjek današnjice ima jedno lice… a na drugim mjestima drugo lice, ili ima čak i više lica u istom trenutku, a sva ta lica se stavljaju pod sumnju, pa čak i ono koje bi trebalo da bude pravo, autentično i jedinstveno. Pored promjene lica (maske) takvi likovi biraju i zvučno ime, ili više imena u isto vrijeme. 

Neko bi da ima ime ili prezime poznatog glumca, neko tenisera, a opet bi neko da ima ime, (makar bilo i lažno) poznatog i “ostvarenog ” kriminalca kao što je Legija. Doduše, Legija je univerzalno ime, može biti i jednina i množina, kao čuvena francuska Legija stranaca. Ali obično oni koji posežu za takvim, zvučnim imenima iza kojih se skrivaju nisu ni “L”, od Legije, ali im to ni malo ne smeta da pored lažnog imena registruju i lažnu E-mail adresu, recimo pod nazivom [email protected] ?! I tako “slina” umisli da je nekakva Legija, pa kad udari da pljuje na sve i svakog.

Pa mučenica šalje saopštenja, koja niko ne objavljuje, jer znaju da slina potpisuje drugoga, pa onda slike, nema veze da li su prave ili montirane, samo se šalju da se ispuni cilj, da oblate drugoga, da sama sebi izgleda bolja, pametnija i ljepša- slina.

Upinje se, trudi i pokušava slina, da prikaže da nije slina, da se sakrije, da je pismena i da bude neko drugi a ne slina, ali ne uspijeva jer nikako da shvati, da iako piše na tastaturi da se rukopis ipak prepoznaje. 

Vjerovatno se u današnje vrijeme i ne isplati biti svoj, svojstven, jedinstven i originalan… štrči takav i lako se uklanja iz „ljudi“.

Zašto se ljudi današnjice kriju pod lažnim ljudskim profilima? Da li su za to krivi pojedinci, ili masa ljudi koja određuje pravila ponašanja. Na žalost ovakvo ponašanje ljudi, polako ali sigurno, postaje pravilo, a ne izuzetak. 

Zbog toga svako lice današnjice, postaje sumnjivo lice, na žalost. Pravo lice se ne može tako lako otkriti. Svi su pod sumnjom, jer nema iskrenosti. A najsumljiviji su oni koji u sve sumnjaju, pa se i oni sami kriju iza sumnjivih lica i profila. Pitam se onda šta svima nama ostaje od života, ako počnemo da sumnjamo u sve i svakog?

Da li to svijetom u kome živimo počinje da vlada paranoja… da li je to neiskrenost ili strah od mase ljudi koja diktira ovakava pravila ponašanja? 

Masa ljudi je ta koja kreira sistem vrijednosti, a taj sistem vrijednosti izgleda diktira koliki ćemo biti ljudi. Svako vrijeme ima svoju masu ljudi, kao i one koji u to vrijeme dolaze do izražaja… isplivaju na površinu. I današnje vrijeme ima svoju masu ljudi, koja je uklopljena u današnji sistem ljudskih vrijednosti.

Nedostatak hrabrosti i karaktera potvrđuje teoriju da čovjek poistovjećivanjem sebe sa drugim ili sa grupom drugih, lakše i bez posledica može da kaže ono što misli. Oni manje hrabri, da ne kažem kukavice se kriju iza maski i samo su tako ili u masi spremni da nešto kažu. Kada treba nešto reći lično i javno, obično svi zaćute, ali zato pod anonimnim i lažnim kažu i ono što pošten i iskren čovjek nikad ne bi rekao, iz prostog razloga jer je čovjek.