Pitanje odbrane neba našlo se u središtu pažnje javnosti regiona posle najave da bi Hrvatska uskoro mogla da preuzme brigu o nebu Crne Gore, ali i Bosne i Hercegovine i Makedonije. Ova tema, iako tek u najranijoj fazi, izazvala je buru reakcija u više država. Jedan od razloga za salve komentara jeste i u činjenici da su vazduhoplovstva gotovo svih balkanskih država u izuzetno nepovoljnoj situaciji, što pod veliki znak pitanja stavlja sigurnost neba, pišu "Novosti". 

Vazduhoplovstvo Vojske Srbije, iako suočeno sa zastarjelošću tehnike, istekom resursa letilica i tankom kasom, ima solidnu osnovu da se izdigne u regionalnog lidera na nebu. Najava nabavke jedne eskadrile aviona „MiG 29M2“, koji pripadaju naprednoj četvrtoj generaciji višenamjenskih vazduhoplova znatno će da ojača snagu države na nebu. Modernizacija aviona „supergaleb G4“, koja se već godinama odlaže zbog manjka novca, zajedno sa produženjem resursa letilicama „MiG 21“, trebalo bi da zaokruži ovaj proces. Srbija je pritom kako-tako uspjela da očuva proces obuke pilota i sistem logistike. 

U potpuno drugačijoj situaciji je Crna Gora, koja je definitivno odustala od bilo kakve ideje da ima lovačku avijaciju, a čije je nebo nezaštićeno još od razlaza za Srbijom 2006. godine. Od flote koja je posle referenduma ostala u Crnoj Gori, ostalo je svega pet helikoptera „gazela“. Vlasti Crne Gore poslednjih godina prodale su pet aviona „supergaleb G4“ jednoj hrvatskoj privatnoj firmi, dok je šest istih letilica ustupljeno Srbiji, pišu "Novosti". 

Zvaničnici najmlađe evropske države već godinama ističu da će čuvanje njihovog vazdušnog prostora biti riješeno kroz saradnju sa NATO, a odbrana neba uzima se i kao jedan od glavnih razloga za pristupanje ovom savezu. 

- Konačnu zaštitu svog neba riješićemo kada budemo članica Sjevernoatlantskog saveza - izričit je ministar odbrane Crne Gore Dragan Samardžić. - Vlada je početkom septembra dala zeleno svetlo za potpisivanje sporazuma sa Hrvatskom, BiH i Makedonijom za izradu studije o o zaštiti vazdušnog prostora, koja će se odnositi na razvoj radarskih i PVO sistema. 

Ključ za dugoročno rješavanje pitanje otvorenog neba u Briselu vide i Makedonija i BiH. Njihova situacija je veoma slična crnogorskoj, jer još nisu riješile pitanje čuvanja vazdušnog prostora. BiH uopšte ne posjeduje borbene avione, a Makedonija je osnovnu snagu svoje avijacije - četiri aviona „suhoj“ - nedavno trajno prizemljila zbog zastarjelosti.