Kosovo je jedina balkanska zemlja koja nema viznu liberalizaciju sa zemljama Evropske unije (EU). Zato Kosovari, koji prema Briselskom sporazumu s ličnom kartom mogu da uđu u Srbiju, ilegalno iz Srbije prelaze u Mađarsku, a potom i druge zemlje Zapadne Evrope.

Autobuski prevoznici s Kosova, koji imaju redovne linije ka Beogradu, svake večeri pune svoje autobuse kosovskim mladićima i devojkama, koji polaze na ilegalni put ka Evropi. Neke od tih kompanija su u stanju da popune i po dva, tri autobusa u zavisnosti od broja putnika, piše Anadolija.

Oni koji putuju, ali i njihova rodbina, neprijateljski su raspoloženi prema novinarima. Ne samo da neće da pričaju u kameru, nego i prijete i traže da se udaljimo. Ipak jedan od njih pristaje da nam da izjavu. Kaže da je iz okoline Lipljana i da prati brata. On ističe da su razlozi za odlazak mladih velika nezaposlenost i ne postojanje sigurnosti.

"Nema zaposlenja, vlada ne radi za narod, ne radi ni za koga. Prisiljeni smo da napustimo svoju zemlju i da idemo u zemlje Evrope i ljudi preživaljavaju veliku tragediju. Nameću nam da idemo, da ostanemo na putu, u skloništima, po cijeloj Evropi, da napustimo svoju zemlju, a niko ne napušta svoju zemlju iz zadovoljstva…. Odlasci su ilegalni, nesigurni, kroz šume, bilo kuda… 15 eura je do Beograda, od Beograda do Subotice, od Subotice do Mađarske i prema Evropi gdje mogu da se zaustave."

Sve masovnije sa Kosova odlaze mladi između 18 i 35 godina. Albanci uglavnom odlaze pojedinačno, dok je za pripadnike romske, aškalijske i egipćanske zajednice karakteristično da odlaze cijele porodice.

Direktor Departmana za državljanstvo, azil i migracije pri MUP-u Kosova, Valon Krasniqi za Anadoliju je kazap da još uvijek nema podataka za novembar, ali da je prema statistici EUROSTAT-a od januara do oktobra ove godine oko 14.000 građana Kosova zatražilo azil u zemljama Evropske unije. On dodaje da se 99 posto ilegalnih odlazaka s Kosova obavi preko Srbije.

"Građani Kosova koriste slobodu kretanja sa Srbijom, gdje posle ilegalno prelaze granicu Srbije što ima omogućavaju razne krijumčarske grupe u Srbiji, tačnije u Subotici. Tamo je centar skupljanja građana i  uspostavljanja kontakta sa različitim osobama i grupama koji im omogućavaju da na ilegalan način pređu granicu s Mađarskom", kaže Krasniqi.

Po njegovim riječima cijena ilegalnog prelaska iz Srbije u Mađarsku kreće se od 1.000 do 2.500 eura po osobi. Iz Mađarske Kosovari odlaze u druge zemlje Evrope, a najviše ih azil traži u Njemačkoj, Francuskoj, Švedskoj, Luksemburgu i Švajcarskoj. Međutim, svake godine se iz zemalja Evropske unije na Kosovo vrati oko 15.000 građana, jer ni jedna zemlja ne daje ekonomski azil.

Krasniqi ističe da građani koji kreću ilegalno ka Evropi samo nanose štetu svojoj porodičnoj ekonomiji: "Svaka investicija da se ilegalno emigrira u EU je pogrešna investicija, jer će se vratiti siromašniji nego što su bili. Imamo informacija da ljudi prodaju svoju imovinu, podižu kredite u bankama, kako bi obezbijedili potrebnu sumu para za odlazak u neku od zemalja Evropske unije. Jedini dobitnici u svemu ovome su krijumčari i kriminalci."

Na Kosovu tvrde da se srpski zvaničnici do sada nisu pokazali kooperativni u borbi i sprječavanju rada kriminalnih grupa koje organizuju ilegalne granične prelaske. Kosovska policija je, međutim, poslednjih nedelja sprovela više uspješnih akcija na teritoriji Kosova na otkrivanju i uništenju kriminalnih grupa. Uhapšeno je na desetine osoba. Valon Krasniqi navodi i da u pokušaju sprječavanja odlaska mladih, kosovska strana pregovara sa zemljama EU i Švajcarskom o postizanju sporazuma koji bi građanima Kosova omogućili sezonsko zaposlenje ili stipendije za studiranje u tim zemljama.

Razlog za sve veći odlazak Kosovara u zemlje Evropske unije je nepostojanje perspektive za bolji život na Kosovu, smatra Driton Seljmanaj, direktor Kosovskog demokratskog instituta.

"Glavni problem je u pristupu političke klase ekonomskom razvoju i smatram da ova politička klasa jednom za svagda treba da shvati da ovo društvo zaslužuje drugi pristup, da ovaj narod ima druga očekivanja i zahtjeve i da je vrijeme da misle na kosovske ljude, a ne samo na sebe, političke partije i uske interese", kaže Sejmanaj za AA.

On ocjenjuje da ne samo ekonomska, već i politička situacija na Kosovu, nepostojanje vladavine zakona i pravne države, utiče na gubitak nade kod ljudi, koji se odlučuju na put bez adrese.

"Metode nepotizma, klijentelizma, neophodnost da budeš povezan sa politikom kako bi našao radno mjesto, da imaš političke veze kako bi mogao da posluješ, odeš na sud i godinama se tvoj predmet ne rješava, sve to je uticalo da ljudi izgube nadu u rad ove države i u eventualnu budućnost koja može donijeti bolje dane."

Driton Selmanaj napominje i da je postavljanje policijske kontrole na graničnom prelazu Merdare, koja vraća osobe za koje sumnja da su krenuli u ilegalni odlazak u zemlje EU, u suprotnosti s osnovama slobode kretanja.

"Naša država treba da se bavi uzrocima zbog kojih se ljudi odlučuju za odlazak vani i koji su razlozi kako bi se oni eliminisali i da ljudi ne odlaze, već da idu u posjetu radi zabave u Beograd i druge zemlje", zaključuje Selmanaj.